Istorija ispitivanja povezanosti između fizičke aktivnosti i produktivnosti
Prvi put je pitanje veze između fizičke aktivnosti i produktivnosti na poslu počelo da se ispituje krajem 19. i početkom 20. veka, kada su se istraživači bavili efektima radne aktivnosti na performanse radnika.
Međutim, sistematičnija istraživanja ove teme počela su da se sprovode kasnije, tokom 20. veka, kako su se razvijale tehnike za merenje i analizu produktivnosti, kao i bolje razumevanje uticaja fizičke aktivnosti na zdravlje i performanse radnika.
Uslovljenost
Fizička aktivnost može pozitivno uticati na produktivnost osobe tokom radnog vremena na nekoliko načina:
Poboljšava cirkulaciju i dotok kiseonika u mozak: Vežbanje povećava protok krvi u mozak, što može poboljšati kognitivne funkcije poput koncentracije, pažnje i pamćenja. Osobe koje redovno vežbaju često imaju bolje mentalne performanse tokom radnog dana.
Smanjuje stres i poboljšava raspoloženje: Fizička aktivnost stimuliše lučenje endorfina i drugih neurotransmitera koji mogu smanjiti stres i anksioznost, poboljšati raspoloženje i povećati osećaj zadovoljstva. Osobe koje su manje pod stresom i depresijom često su produktivnije na poslu.
Povećava energiju i smanjuje umor: Redovno vežbanje može povećati nivo energije i smanjiti osećaj umora tokom radnog dana. Osobe koje su fizički aktivne obično imaju veću izdržljivost i mogu duže da održavaju visok nivo energije tokom celog dana.
Poboljšava fizičko zdravlje: Fizička aktivnost može smanjiti rizik od raznih zdravstvenih problema poput srčanih bolesti, dijabetesa i gojaznosti. Zdrave osobe imaju manje problema sa odsustvom sa posla zbog bolesti i obično su produktivnije.
Povećava samopouzdanje i motivaciju: Postizanje ciljeva u vezi sa fizičkom aktivnošću može povećati samopouzdanje i motivaciju osobe i preneti se na druge aspekte njenog života, uključujući radne performanse
Koji tipovi vežbi najviše utiču na produktivnost?
Različiti tipovi vežbi mogu imati različit uticaj na produktivnost, a optimalni tipovi vežbi mogu varirati u zavisnosti od individualnih preferencija, fizičke kondicije i potreba.
Međutim, neki od tipova vežbi koji se često povezuju sa poboljšanom produktivnošću uključuju:
- Vežbe poput trčanja, vožnje bicikla, brzog hodanja ili aerobika mogu poboljšati cirkulaciju krvi, održati srce zdravim i povećati nivo energije tokom dana.
- HIIT trening kombinuje kratke periode visokog intenziteta vežbi sa periodima odmora ili niskog intenziteta. Ova vrsta vežbanja može povećati aerobnu i anaerobnu izdržljivost, sagoreti više kalorija i poboljšati metaboličko zdravlje.
- Vežbe snage poput podizanja tegova ili korišćenja sopstvene težine mogu poboljšati mišićnu snagu i izdržljivost, što može povećati sposobnost izvršavanja fizičkih zadataka tokom radnog dana.
- Vežbe istezanja mogu poboljšati fleksibilnost, smanjiti napetost mišića i poboljšati opseg pokreta. To može pomoći u smanjenju rizika od povreda i nelagodnosti tokom dugog perioda sedenja.
- Aktivnosti poput šetnje, joge, tai chija ili meditacije mogu pomoći u oporavku tela i uma, smanjiti stres i poboljšati mentalnu jasnoću, što može pozitivno uticati na produktivnost.
Šta je intelligent physical exercise training (IPET)
Intelligent Physical Exercise Training (IPET) je koncept vežbanja koji kombinuje naučne principe, tehnologiju i personalizaciju kako bi se optimizovali rezultati vežbanja i poboljšala efikasnost treninga. Ovaj pristup vežbanju koristi različite metode i alate kako bi se prilagodio individualnim potrebama, sposobnostima i ciljevima svakog pojedinca.
Ključne karakteristike IPET-a uključuju:
Personalizacija: IPET uzima u obzir individualne karakteristike kao što su nivo fizičke kondicije, zdravstveno stanje, ciljevi vežbanja i preferencije, kako bi se kreirao personalizovan program vežbanja.
Kako ovaj tip vežbanja utiče na produktivnost određenih grupa ljudi?
Inteligentno vežbanje može imati pozitivan uticaj na produktivnost različitih grupa ljudi na sledeće načine:
Radnici: Za ljude koji provode veći deo radnog dana sedeći, redovno vežbanje može poboljšati cirkulaciju krvi, smanjiti umor i povećati nivo energije. To može rezultirati povećanom koncentracijom, produktivnošću i sposobnošću donošenja odluka tokom radnog vremena.
Studenti: Vežbanje može poboljšati kognitivne funkcije, uključujući pamćenje, koncentraciju i mentalnu jasnoću. Za studente, redovno vežbanje može pomoći u boljem usvajanju gradiva, smanjiti stres tokom ispita i poboljšati akademske rezultate.
Preduzetnici i menadžeri: Fizička aktivnost može pomoći preduzetnicima i menadžerima da održe visok nivo energije, smanje stres i povećaju produktivnost. Takođe, vežbanje može poboljšati kreativnost i sposobnost rešavanja problema, što može biti od koristi u donošenju poslovnih odluka.
Zaposleni koji rade od kuće: Za ljude koji rade od kuće, vežbanje može biti važno za održavanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života. Redovno vežbanje može pomoći u smanjenju stresa, poboljšanju raspoloženja i održavanju zdravog ritma dana, što može rezultirati većom produktivnošću i boljim radnim navikama.
Timovi: Vežbanje kao timski događaj može poboljšati timsku koheziju, podsticati saradnju i razvijati poverenje među članovima tima. Ovo može rezultirati efikasnijom komunikacijom, boljom saradnjom i povećanom produktivnošću tima kao celine.
Zašto su fizički aktivni ljudi produktivniji u toku celog dana, pa i na radnom mestu?
- Vežbanje poboljšava cirkulaciju krvi i povećava unos kiseonika u telo, što rezultira povećanom energijom i vitalnošću.
- Vežbanje stimuliše lučenje neurotransmitera kao što su endorfini i dopamin, koji poboljšavaju raspoloženje, smanjuju stres i poboljšavaju mentalnu jasnoću. Ovo može rezultirati boljom koncentracijom, fokusom i sposobnošću rešavanja problema tokom radnog dana.
- Fizička aktivnost je efikasan način za smanjenje nivoa stresa i anksioznosti. Osobe koje redovno vežbaju često se osećaju smirenije i opuštenije, što može poboljšati njihovu sposobnost da se nose sa izazovima i pritiscima na radnom mestu.
- Vežbanje ima brojne zdravstvene benefite, uključujući smanjenje rizika od hroničnih bolesti poput srčanih oboljenja, dijabetesa i visokog krvnog pritiska. Osobe koje su zdravije i otpornije na bolesti često imaju manje izostanaka sa posla i bolju radnu sposobnost.
- Redovna fizička aktivnost može poboljšati kvalitet sna i pomoći u regulisanju ciklusa spavanja. Osobe koje dobro spavaju često su odmornije i produktivnije tokom dana, što može pozitivno uticati na njihovu radnu efikasnost.
Započnite svoje putovanje ka vrhunskoj formi
POSETITE NAŠU ONLINE PRODAVNICU
PhD 100% Whey Protein
Glavne prednosti:
- Visok sadržaj proteina i nizak sadržaj ugljenih hidrata
- Premijum protein surutke iz kravljeg mleka
- Sjajan ukus i jednostavno mešanje
- Bogat BCAA i L-glutamin esecijalnim aminokiselinama
- Pomaže u rastu i održavanju mišića
PhD Advanced Mass
Glavne prednosti:
- Visokokalorijski suplement za dobijanje mišićne mase
- 50 grama proteina po porciji od 300g
- 193 grama ugljenih hidrata po porciji od 300g
- Cink, magnezijum, MCT ulje i kreatin
- Ugljeni hidrati iz ovsa i kukuruza
- 6g šećera po porciji od 300g
PhD CLA
Glavne prednosti:
- 780mg visokokvalitetnog CLA / 1000mg suncokretovog ulja
- Idealan suplement za regulaciju telesne težine
- Koristi se svakodnevno uz uravnoteženu ishranu
- Odlično se kombinuju sa PhD Diet Whey proteinskih prahom i PhD Diet Whey čokoladicama
- Može da se kombinuje sa Lean Degree suplementom
PhD Diet Whey
Glavne prednosti:
- Reč je o visokokvalitetnoj proteinskoj mešavini
- Sadrži CLA, L-Carnitine, i laneno seme
- Sadrži ekstrakt zelenog čaja
- Obogaćen je glutaminom, ključnim za sintezu proteina u mišićima i BCAA, odnosno aminokiseline razgranatog lanca
- Ima nizak sadržaj masnoća i soli
- Ima nizak sadržaj šećera (samo 1,2 grama)
- Reč je o niskokaloričnom suplementu koji ima samo 91 kcal po merici
- Uz sve to, ima izvanredan ukus i teksturu
